DOKAZANO: Naše radno vreme nije normalno!

DOKAZANO: Naše radno vreme nije normalno!

97
0
PODELI
Want create site? Find Free WordPress Themes and plugins.

To što od detinjstva, pa sve do penzije najpre u obdanište, pa u školu, na fakultet ili posao idemo od 8 ili 9 ujutro, definitivno nije razumna tekovina civilizacije.

Ako i vi svakoga jutra pritiskate “snooze” dugme na svom budilniku, samo da biste u krevetu ostali “samo još malo” nemojte da osećate grižu savesti. Niste vi krivi, već vaše radno vreme.

Sve više istraživanja ide u prilog tome da većini ljudi ne odgovara ritam koji nameće posao jer nije sinhronizovan sa našimprirodnim telesnim satom. Stručnjaci sve više upozoravaju na to.

San predstavlja strateški resurs svakog čoveka, a kompanije to zanemaruju – kaže Kristofer Barns, profesor menadžmenta na Univerzitetu Vašington, Foster School of Business.

Budjenje002

Kad su radne smene u saglasnosti s prirodnim obrascima ljudskog sna, te će osobe kvalitetnije izvršavati obaveze i biti inovativnije, jer su koncentrisanije na ono što rade. Takođe, generalno će biti zdravije, jer su pod manjim stresom. A ako nedovoljno spavaju, zaposleni su skloniji da prave veće greške, a nisu retke ni povrede na radu – napisao je Barns u svom tekstu kompanijama.

Njegovo istraživanje pokazuje da se noćni tipovi ponašaju manje etično u rano jutro, dok ranoranioci imaju svoje ispade noću.

Ipak, nije sve samo u količini sna. Hoćete li biti produktivni u 8 ujutro, zavisi od vašeg vlastitog cirkadijalnog ritma.

Seks

Svaki organizam, od primitivne bakterije do čoveka, ima biološki određen, unutrašnji sat. A taj sat se uveliko razlikuje od osobe do osobe – kaže Til Roneberg, profesor hronobiologije s Instituta medicinske psihologije sa Univerziteta Ludvig-Maksimilijan u Minhenu.

Slično je i sa stopalima. Neki imaju ogromna stopala, a neki izuzetno mala, iako je većina u proseku – kaže Roneberg.

Kaže i da je problem taj što ljudi uopšte ne razmišljaju o cirkadijalnom ritmu, odnosno važnosti prirodnog svetla i njegova uticaja na ljudski organizam. Mnoge kompanije radni dan započinju u 8 ili 9 sati što ne prati u potpunosti potrebe većine ljudi.

Stres

Do kratkog spoja dolazi zbog neprilagođenog radnog vremena s pritiskom produktivnosti i stalne dostupnosti putem i-mejla i mobilnog telefona, zbog čega mnogi zaposleni pate od socijalnog zamora. Drugim rečima, njihova su tela konstantno u pogrešnoj vremenskoj zoni.

Roneberg procenjuje da više od 70 odsto ljudi ustaje ranije nego što bi trebalo i ne uspevaju da se dovoljno odmorite, kako bi bili produktivni.

Neusklađenost između unutrašnjeg sata i rasporeda obaveza koje imaju započinje već u adolescenciji – tvrdi Pol Keli s Okford instituta za san i cirkadijalni sistem u Velikoj Britaniji.

Budjenje006

Kelli kaže da telesni sat većine ljudi počinje da se pomera unapred oko puberteta. Do trenutka kad pođu u srednju školu, tinejdžeri ustaju u proseku tri sata ranije nego što bi trebalo, jer u nekim slučajevima nastava počinje već od 7:15 sati.

Rezultat toga je hronični nedostatak sna koji utiče na njihovu sposobnost da se fokusiraju, a što u težim slučajevima može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema poput gojaznosti i dijabetesa.

Budjenje002 (1)

Zbog pritisaka javnog zdravstva, neke školske ustanove na Zapadu uvode kasniji početak nastave.Kako ljudi stare, tako se njihov telesni sat pomera nazad i češće ustaju ranije, ali Keli smatra da većina radne populacije i dalje ustaje prerano. Veruje da bi bilo idealno kad bi radni dan počinjao u 10 sati ujutro.

Nije racionalno početi s poslom u 8 sati ujutro. No, to je predrasuda koju imamo o radu, da će ranoranioci delovati pametnije i savesnije od onih koji duže spavaju. Na spavalice obično gledaju kao na zabušante – tvrdi Keli, a Ronenberg dodaje: Cirkadijalnim sistemom upravlja biologija, a ne navike i običaji.

Raznorazno038

Roneberg je napravio eksperiment s radnicima u dve fabrike, tako što im je smene prilagodio njihovom sopstvenom cirkadijalnom sistemu, za svakog zasebno. Ranoranioce je smestio u jutarnju smenu, a ljubitelje kasnijeg ustajanja smestio je u popodnevnu smenu. U obe fabrike pokazalo se da su radnici s novim načinom rada bili zdraviji, manje umorni kako na poslu, tako i u slobodno vreme.

[wpdevart_poll id=“2″ theme=“1″]

Did you find apk for android? You can find new Free Android Games and apps.
PODELI

POSTAVI ODGOVOR